Тренутно радим као школски педагог у Пожаревчкој гимназији. Послови које обављам везани су за успостављање или стварање климе ка што бољим односима на релацији ученик - наставник - родитељ. Један од најлепших пројеката на ком сам учествовала је "Изазов даровитости" у ком сам била на задатку писања новинарских чланака о даровитим ученицима из своје школе. Текстови о ученицима излазили су у току маја, јуна и јула у локалном Пожаревчком листу "Реч народа" У пројекту је учествовало 25 ученика Пожаревчке гимназије, њихови родитељи и наставници. На следећем линку можете погледати и прочитати текстове: https://recnaroda.co.rs/?s=%D0%98%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2+%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8

Као наставник грађанског васпитања у Пожаревчкој гимназији почела сам да радим паралелно са радом у Медицинској школи. Убрзо, након годину дана допунила сам норму и наставила рад само у једној школи, Пжаревчкој гимназији. Најзначајнији тренутак током рада у гиманзији био је велики успех ученика којима сам предавала и припремала их за квиз који је тих година био актуелан а промовисао је демократске вредности и различитост. Квиз Здраво, Европо. Две године за редом моји ученици постигли су велики успех, у првом учешћу били су полуфиналисти а у другој години у генералном пласману освојили су друго место.

Као наставник грађанског васпитања запослила сам се убрзо након завршених студија. Рад са ученицима од 15 до 19 година у том тренутку био је веома изазован. Грађанско васпитање је као изборни предмет тих година био предмет који се оцењивао описно и ученици су га доживљавали као релаксирајући и веома подржавајући у социјалном смислу. Обзиром на струку којој сам предавала један од најзначајних тренутака у години у којој сам радила у Медицинској школи јесте повезивање те установе са Центром за дневни боравак деце и омладине ометене у развоју.

Као волонтер радила сам на месту саветника у Националној служби за запошљавање у Пожаревцу.